Teatro neoclásico español: características, problemas y legado

Teatro neoclásico español: características y problemas

extraordinarios; …Lope no es un modelo para imitado, sino un inmenso depósito de donde saldrá rico de preciosidades poéticas quien entre a elegir con discernimiento y gusto.”

La belleza es como "una luz y resplandor de la verdad que, iluminando nuestra alma y desterrando de ella las tinieblas de la ignorancia, la llena de suavísimo placer".

Definición de poesía

O poeziji: "Poesía es la imitación de la naturaleza en lo universal o en lo particular, hecha con versos, para utilidad o para deleite de los hombres, o para uno y otro juntamente." U ovoj definiciji ključan je pojam mimeze ili podražavanja (Aristotelov uticaj), dok je cilj poezije i zabava i korist (Horacijev uticaj).

Po Lusanu, pesnik je racionalna ličnost, nema pesničkog zanosa, on nije izabran od Boga, već neko ko kontroliše svoj talenat pišući u skladu sa uspostavljenim pravilima i obrascima.

Pesnika vode razum i pravila, mašta je važna ali se ona može kontrolisati.

Verosimilitud

Postoje dve vrste verodostojnosti: la popular y la noble; prva je za prost narod, a druga za učene ljude. "La verosimilitud no es otra cosa sino una imitación, una pintura, una copia bien sacada de las cosas; todo lo que es conforme a nuestras opiniones, es para nosotros verosímil."

Spansko neoklasicarsko pozorište

Španski neoklasicistički teatar se suočava sa mnogobrojnim problemima koji će obeležiti čitav vek. Većina učenih ljudi je smatrala da pozorište u periodu postbaroka naginje ka vulgarnom i neprimerenom i da se takve predstave moraju odmah zabraniti.

Otra de las características del teatro neoclásico es el abandono del verso barroco. Los diálogos son construidos en lenguaje prosaico de la época, sencillo y fácil de entender en el tiempo actual.

Javlja se u drugoj polovini XVIII i traje do prvih decenija XIX veka. Španski neoklasicistički teatar doneo je raskid sa tradicijom koja mu je neposredno prethodila i, s druge strane, postavio temelj na kome se, već dva veka, izgrađuje savremeni španski scenski izraz.

Autores y géneros

Publika je hrlila da gleda komade Antonija de Zamore i Joséa de Cañizaresa, postbaroknih autora koji su nailazili na opšte oduševljenje svojim:

• comedias de magia (komedijama magije)
• comedias de santos (komedijama o svecima)
• comedias heroico-militares (junačko-vojničkim komedijama)
• comedias de figurón (komedijama karaktera), od kojih su mnoge bile samo prerade baroknih dela.

Uticaji francuske i italijanske dramaturgije bili su presudni za oblikovanje ovog razdoblja.